A što ćemo ljubav kriti...

Otvoreno pismo

Prijatelji, porodico, poznanici, saradnici, radoznalci, i svi ostali koji ovo čitate,

U narednim redovima nećete uopše pročitati ružne ili negativne reči niti reči o trećim licima, nego moje misli, želje, uverenja, zablude i planove. Sami odlučite da li ćete čitati dalje.

Sa odbojkom sam se počeo upoznavati sa 6 godina jer me je tada otac vodio na odbojkaške treninge (a ja se prevrtao na strunjačama u sportskoj hali u Bačkoj Palanci, a kasnije, po ugledu na starije, vežbao prste i čekić odbijajući loptu o zid). Odbojku sam aktivno trenirao do 1997.  A onda, u 17. godini, položio sam ispit i stekao zvanje odbojkaški sudija (17.12.1997. u Bačkoj Palanci, komisija: Gligorije Konstantinović, Miomir Đurić i Miroslav Berković). Prvu sezonu koju sam zvanično sudio bila je 1998/1999, a poslednja 2015/2016. Znači, bez pauze 17 godina. Stekao zvanja republički sudija, pa savezni sudija. Od 2001. na Drugoj A ligi (sa 21 godinom). Tih godina, zajedno sa mojim prijateljem Igorom Ćulibrkom, pokrenuo prvi sajt na ovim prostorima o suđenju odbojke (www.mso.bap.rs), a sa engleskog jezika smo preveli Zvanična pravila odbojke, Casebook, FIVB Uputstva i instrukcije za sudije, Knjigu o drugom sudiji, Uputstva za linijske sudije itd. I sve se to pojavilo, po prvi put, u PDF verziji, i moglo se besplatno skinuti sa sajta (internet u Srbiji je tada bio nerazvijen). Bio sam sekretar Udruženja odbojkaških sudija Vojvodine, i predsednik komisije za stono izdavaštvo UOSV. Kasnije Vrhovni sudija Druge Vojvodanske lige a onda i Prve Vojvođanske lige.
Tada su se bilteni slali redovnom poštom, znači pakovali su se u koverte, a onda adresirale, i slale klubovima i sudijama. U Masarikovoj 25 u Novom Sadu, bilo je sedište i Saveza i sudijske organizacije i tamo smo svakog ponedeljka svi zajedno umnožavali biltene, i slali i klubovima i sudijama. A sajt koji sam ranije pomenuo koristili smo da objavimo bilten, da bi oni (malobrojniji) koji su tada koristili internet mogli brže tj. blagovremeno da vide bilten. Jedno vreme smo tamo objavljivali i rezultate utakmica.
2006. godine, Odbojkaški savez Vojvodine je izabrao Komisiju za razvoj odbojke u sastavu: prof. dr Vuković, Medurić, i moja malenkost. To je bila čast za mene i dodatni motiv za novi trud.
Uspeli smo da napravimo sudijsku organizaciju u Bačkoj Palanci, održimo ispite za mnogo sudija koji danas sude, zaista obučimo u pravom smislu te reči desetine sudija, pomognemo osnivanje nekih sudijskih organizacija itd.
Imao sam veliku čast da se zaposlim u Savezu 2009. godine. Za ovih 7 godina (a i ranije kao sudija) upoznao sam mnogo divnih ljudi, pravih sportista, trenera, sudija, funkcionera. Stekao prijatelje, putovao, osetio život u svojoj raznolikosti. Imao sam čast da vodim takmičenje mlađih kategorija i KUP takmičenje.
Mnogo je detalja koje vredi pomenuti ali nije im mesto u ovom pismu nego u posebnoj knjizi.
Kao što vidite, od detinjstva je odbojka u mom životu. I ja u odbojci.

Trenutna dešavanja nisu primerena odbojkaškom sportu u Vojvodini i moja odgovornost nesumnjivo postoji (objektivna i  subjektivna-zbog dešavanja). O drugima neću govoriti. Međutim, sigurno je da je modus operandi loš po nas same.
Odgovornost i doprinos se mora sagledavati u celini, i analitički, i to svih faktora. Prihvatam odgovornost za sve dobro i za sve loše što sam doprineo ili uradio. Moja adresa je poznata. Ali to se utvrdjuje nepristrasno, i na drugi način, i za sve. Inače sve pretvorismo u svojevrsni rijaliti. I zato ga prekidajmo odmah. 
Nekada je potrebno da prođe jedan vremenski period da bi se nešto ocenilo.
A fundamentalna istina i aksiom je da OSV pripada klubovima i oni su vlasni da odlučuju ko je koliko i šta uradio, bilo dobro ili loše.
Ovo je moje ljudsko obraćanje, a nije pravno, finansijsko ili kakvo drugo, pa zato na te aspekte neću ukazivati. Ovo nije ni alibi nego poruka svima onima koji iskreno brinu i zovu, pišu.

A temeljna moja misao i poruka svima je:
U životu postoji toliko toga uzvišenijeg i divnog da ne želim da trujem svoj život negativnostima, mržnjom, lažima. Posao, novac, status bezvredni su bez zdravlja, drugarstva i radosti.

A odbojka... Odbojka je način života. I taj ''posao'' treba raditi čista i radosna srca.
Posle mnogo ružnih stvari koje su se dogodile poslednje godine (i meseci), osećam istinu: da sam se odvojio od nekih temeljnih vrednosti života, u svojoj 36. godini. Ako smo zdravi, mora postojati radost, vedrina, ljubav, harmonija, optimizam. Tada se intenzivno osećaju mirisi, ukusi i dodiri, dolazak novog godišnjeg doba itd.
A odbojka, tj. ovaj posao zaslužuje nekog ko ima taj životni polet. I zato je vreme da neko drugi nastavi umesto mene. Naravno da ostajem tu za sve prijatelje, klubove, da pomognem što mogu ali i da se družimo uz muziku, pivo i vino.

Život nam često signalizira da je promena neminovna (''znakovi pored puta'') i da otpor onome što jeste može samo da dovede do patnje.
Ne treba mi ništa što mi neko može ponuditi. Ono što mi je preko potrebno moram sam pronaći tj. osetiti. A ostalo nema ni približno takvu vrednost.
Ako ima onih koji u meni i dalje vide neprijatelja ili žele da pokažu Urbi et Orbi kakav je Nenad Panjak u njihovoj istini neka to čine po svojoj volji. Znaju zašto to rade. Umem sebe zaštiti na ispravan način ako dođe do toga. A to se se čini argumentovano i na civilizovan način, kada se strasti smire.

Okrenuću se drugom poslu, muzici, pisanju bloga i jedne knjige koju već odavno želim da napišem.
A pre toga ću se dobro odmoriti i ponovo postati prisutan sada i ovde. I duhom i telom.

Sve dobronamerne koji imaju neku želju da se družimo, neka se lično jave da se vidimo.
A ako, uz to, umeju i vole da pevaju pesme iz Srbije, Bosne, Makedonije i Crne Gore, još bolje!

Svima želim istinsku sreću i iskonski spokoj.


ZAHVALJUJEM SE SVIM MOJIM PRIJATELJIMA, SARADNICIMA, KOLEGAMA, PORODICI I SVIM DRUGIMA KOJI SU SA MNOM RADILI PROTEKLIH GODINA U ODBOJCI ILI ME PODRŽAVALI.  MNOGE ĆU POMENUTI IMENOM I PREZIMENOM NA OVOM MESTU JER SU TO ZASLUŽILI JER SMO MNOGO SARAĐIVALI ILI JAKO KOREKTNO. A i sećanja vremenom izblede pa tako i imena, te neka mi ostanu ovde zapisana:

Časlav Janković, Milka Vranić, Petar Bogunović, Jugoslav Spasić, Branislav Dobrodolski, Stanko Uzelac, Vladmir Milojević, Boža Kojić, Voijislav Filipović, Dejan Janjević, Jelena Djukić, Bogdanka Panjak, Dragan i Milena Panjak, Predrag i Dragana Panjak, Miloš Popović, Radoslav Djurišić, Vidoslav Rudić, Rajko Petrović, Slobodan Stojilković, Branislav Oreščanin, Sanja Bračulj,  Šandor Šomoši, Igor Ćulibrk, Dragan Grujičić, Milenko Pavić, Dražen Medan, Nenad Lemajić, Milan Bratić, Ivan Mandić, Jan Lačok, Jan Očenaš, Slobodan Vignjević, Milorad Lazić, Gojko Škundrić, Nikola Pavlović, Predrag Tanacković, Slavoljub Tanasković, Davor Karakašević, Milan Radosavčev, Bojan Abraham, Dragan Krstonošić, Miloš Aleksić, Radovan Grković, Stefan Dejanović, Zoran Radovanović, Milorad Šibul, Milijana Salatić, Goran Kravarušić, Ivan Mandić, Saša Kosanović, Aleksandar Meng, Branko Krstić, Dušan Pavlović, Olivera Grbić, Ana Šobot, Ivona Šobot, Branko Majkić, Bojan Švraka, Dragan Savić, Dragan Čučković, Aleksandar Pantić, Nikola Šumar, Goran Vorkapić, Kristijan Horvat, Goran Jojić,  Slobodan Velemir, Vasa Mijić, Miroslav Kovačević, Gordana i Branislav Terzin, Jovica Panić, Slobodan Aleksić, Igor Romakov, Srdjan Božić, Tihomir, Banjanin,Sreten Milkov, Tarakačija Mladen, Slavko Bogdan, Radovan Kijac, Nenad Tatić, Slobodan Boškan, Petar Sovilj,Milenko Marinković, Slobodan Gajević, Danilo Popov, Milan Karanović, Veselin Cindrik, Siniša Reljić, Svetlana i Dragan Klašnić, Miodrag Savin, Goran Rakočević, Zoran Manić, Jovan Jović, Igor Tešić, Ilija Mitošević, Dragan Lakić, Saša Vidić, Vladimir Pejović, Bojan Pejović, Slobodan Soldo, Milorad Čikarić, Nebojša Čikarić, Tatjana Šetalo, Siniša Antonić, Nataša Borki, Borislav Vajagić, Saša Bandić, Gorica Gledović, Boško Popović, Siniša Davidovac, Vladimir Vuković, Bogdan Tomić, Marinko Momčičević, Aleksandar Jojkić, Nikola Džigurski, Nataša Marić, Mate Radina, Saša Bakić, Ivan Krgović, Danijela Zeremski, Sredoje Zeremski, Miroslav Berković, Zoran Olajić, Miloš Vidović,  Jožef Bata, Vladimir Stojanac, Dušan Keser, Čedomir Nedeljković, Jelena Reljin,Nikola Popov, Jelena Trikić, Zorica Bjelić, Dejan Jovanović, Igor Miljković, Goran Gradinski, Dušan Španović, Boris Kolarević, Mirko Janković, Zoran Kovačić, Branislav Jovančević, Svetlana Pereković, Miroslav Radišić, Jan Brna, Horvat Samuel, Jan Lačok, Slobodan Stupar, Todor Radanov, Stevan Nikolajević, Vladislav Božović, Robert Kovač, Dragan Vitasović, Jasmina Peurača, Dejan Peurača, Božidar Rolj, Biljana Jeftović, Nataša Jančikin, Vladimir Hardomelja, Srdjan Marković, Marko Minić, Vojislav Anđelković, Miroslav Marković, Igor Dešić, Branislav Rupnjak, Aleksandar Šakić, Biljana Radivojević, Maja Manić, Dušica Lambi, Marko Ristić…
Nekog sam zaboravio…ali spisak nije zatvoren!

Hvala što ste pročitali ovo, prijatelji.